Fiks-ideje istorijskih licnosti

1. Gebhard Lebereht fon Bliher (1742-1819), pruski feldmaršal, u istoriji će ostati poznat jer se u odsudnom trenutku po Engleze pridružio Velingtonu kod Vaterloa. To je odlučilo ishod bitke i poraz Napoleona. Manje je poznata Bliherova druga strana ličnosti. Feldmaršal je bio uveren da je ostao u drugom stanju i da će na svet doneti – slona. Bio je opsednut špijunima strahujući da su mu stalno za petama i da smišljaju kako da mu presude. Kad su Blihera pitali zašto hoda na prstima objasnio je da će jedino tako preživeti jer njegovi neprijatelji toliko zagrevaju pod kojim hoda da bi se sigurno opekao kad bi stupao celim stopalom.

2. Engleski prirodnjak Frenk Baklend u Londonu, krajem XIX veka, uživao je ugled poznatog naučnika izuzetno neuobičajenih navika. Često je priređivao večere i unapred se radovao što će gosti biti zbunjeni kad shvate šta je servirao na trpezi. Od pečenih papagaja, morskih puževa, do miševa i pacova u sosu ili zmija i sušenih pauka. Jednom prilikom kuvarima je dao nalog da naprave supu od slonovskog stopala ali ono je, i posle tri dana kuvanja, ostalo tvrdo kao đon. Ono što nije bilo namenjeno trpezi, trčkaralo je slobodno po kući. Baklend je bio okružen različitim vrstama majmuna koje je svakodnevno pred spavanje pojio pivom. Jednom prilikom gošća se na stepenicama saplela o mladunče nosoroga.

3. Baronesa Noalje (1824-1908), Engleskinja francuskog porekla, čitavog života strahovala je za svoje zdravlje. Ako bi negde otputovala, znalo se gde je trebalo da joj se rezerviše soba. Negde u prirodi, sa obaveznom sobom u prizemlju da bi nekoliko grava moglo da bude vezano pod njenim prozorm jer je verovala da metan, gas koji ove životinje ispuštaju, blagotvorno utiče na zdravlje. Nikad ne bi otišla u krevet bez krzna veverice i norveške divlje mačke. Jedno je vezivala oko čela, a drugo stavljala na grudi, da se odbrani od zaraznih klica.

4. Niko nije bio iznenađen kad je objavljeno da se Žerar de Nerval (1808-1855) obesio o uličnu svetiljku. Život ovog francuskog pesnika bio je obeležen velikom patnjom koju je Nerval utapao u alkoholu i drogama. Nerval je za sobom ostavio pesme, ali još će se po nečemu pamtiti. U šetnju je obavezno odlazio s jastogom kojeg je vodio na dugačkoj vrpci.

5. Grčki general Halianestis, koji se 1921. istakao u ratu protiv Turske, ubrzo je penzionisan. Nikakvo čudo. General je odbijao da ustane iz kreveta verujući da su mu noge od stakla ili šećera i da će se polomiti čim napusti postelju.

6. Engleski plemić Džek Majton, koji je u XVIII veku živeo u nekadašnjoj grofoviji Šropšir, bio je pravi alkoholičar. Kada bi se napio voleo je da uzjaše konja i da, kao od majke rođen, krene u lov. Jednom prilikom je na leđima divljeg vepra, potpuno go, uleteo u dnevnu sobu punu zvanica koje su mu došle na večeru. Majtosn se svima hvalio da je izmislio lek protiv štucanja. Odelo koje imaš na sebi treba zapaliti. To je i uradio, ali je od posledica opekotina trećeg stepena ispustio dušu. Doduše, u trenutku kad je zapalio noćnu košulju i pretvorio se u buktinju, prestao je da štuca.

7. Vilijem Bekford (1760-1844), bogati engleski veleposednik i književnik, voleo je da putuje. Kad bi Bekford odlučio nekuda da krene, za njim je išla prava svita. Nije se nikada razdvajao od lekara, kuvara, pekara i ličnog poslužitelja, u pratnji su bila obavezna još trojica slugu, tri psa, 24 muzičara i jedan patuljak koga je doveo s putovanja po Španiji.

8. Vilijem Džon Kevendiš Bentink, peti vojvoda od Portlandda, bio je pravi pustinjak. Nikoga, osim ličnog poslužitelja, nije puštao u svoj dvorac Velbek u grofoviji Notigemšir. Čak i kad se razboleo naredio je da lekar ostane iza vrata, samo je sluga mogao da mu priđe i da lekara izvesti kako se gospodar oseća. Da bi se obezbedio da nikoga ni slučajno neće sresti, ispod dvorca je naredio da se prokopaju kilometri tunela kojima je nesmetano mogao da se uvuče ili izvuče iz bilo koje prostorije i da se šeta pod zemljom koliko mu volja, bez prisustva ljudi.

9. Kraljica Kristina koja je u XVII veku vladala Švedskom, bila je opsednuta buvama. Pošto ništa nije pomagalo protiv tih dosadnih krvopija, Kristina je smislila način kako da im presudi. Naložila je da joj se napravi minijaturni top, otprilike 10cm dugačak. Za mali top izrađena su i posebna đulad. Kraljica je sate i sate provodila gađajući "neprijatelje".

10. Kad je Petar Iljič Čajkovski (1840-1893), veliki ruski kompozitor, dirigovao orkestrom radio je to s nezapamćenim nadahnućem. Dugo godina članovi orkestra samo jedan jedini maestrov pokret nisu mogli da protumače. Čajkovski se, naime, levom rukom vrlo često hvatao za bradu. Zašto, pitali su se? U žaru dirigovanja Čajkovski je strahovao da će mu se glava sama otkinuti i otkotrljati s ramena.