Senzacionalno otkriæe istorièara umetnosti

Senzacionalno otkriæe istorièara umetnosti


Arheolozi su otkrili u peæinama budistièkih monaha u Bamijanu, u Avganistanu, najstariji uljane slike na svetu, koje datiraju iz 7. veka, javila je italijanska agencija ANSA, navodeæi da su slike otkrivene u blizini dveju džinovskih statua Bude koje su talibani uništili 2001. godine.

Do otkriæa, koje može dovesti do ponovnog pisanja knjiga istorije umetnosti, došla je meðunarodna grupa nauènika koja je analizirala uzorke ovih murala u specijalizovanoj Evropskoj laboratoriji za sinkrotronu radijaciju, u Grenoblu.

Slike pronaðene u 12 od ukupno 50 peæina naslikane su uljanim bojama, tvrde struènjaci s direktorom nauènog tima Joko Taniguèi na èelu.

"Sigurni smo da je reè o prvim primercima uljane slike na svetu", izjavila je gospoða Taniguèi, dodajuæi da su, doduše, i Egipæani i Rimljani koristili ulje, ali samo u farmaciji i kozmetici.

Pronaðene slike predstavljaju scene iz života Bude kao i mitološka biæa. Pretpostavlja se da su ih naslikali umetnici koji su obilazili svet sledeæi èuveni put svile.

Bamijan je jedno vreme bio budistièki centar, a monasi su živeli u peæinama, odnosno otvorima u stenama, pored džinovskih statua bude, podseæa ANSA.

Posle tragiènog uništenja statua bude iz Bamijana, Unesko, koji ih je uvrstio na svetsku listu kulturne baštine, èini sve što je u njegovoj moæi da bi, u saradnji s drugim zemljama, ponovo izradio statue stare 1.500 i 1.800 godina.

Deo tog velikog projekta su i restauracija i nauèna analiza uljanih murala kojima je dekorisana unutrašnjost peæina. Na uljanim muralima, koji datiraju iz 5. i 9. veka, predstavljene su verske scene na kojima buda, u odeždi bordo boje, sedi pod palmom u društvu mitoloških biæa.

Uz pomoæ sofisticirane laserske tehnike, nauènici francuskog Nacionalnog saveta za nauèno istraživanje i amerièkog Instituta za konzervaciju "Geti" otkrili su, u saradnji sa Nacionalnim institutom za kulturnu baštinu iz Tokija, da su murali uraðeni uljhanom tehnikom.

Ovo otkriæe je više nego senzacionalno jer se oduvek mislilo da je uljana tehnika nastala na tlu Evrope s flamanskim slikarima oko 1.400 godine, kako je tvrdio Vasari, ili 100 godina pre Hrista, kako je pisao Plinije stariji.

Joko Taniguèi naglašava da ovi murali predstavljaju zaista "najstariji dokaz uljane slike" jer ni grèki ni rimski autori (Plinije i Galen) nikada nisu pronašli arheološki dokaz uljane slike iz klasiène epohe.

Rezultati, objavljeni u èasopisu Analitièka atomska spektometrija, pokazuju da su slike iz peæina u Bamijanu naèinjene na pozadini koja se sastojala od višeslojnog maltera, pomešanog sa smolju, belancetom jaja i prirodnom gumom.

Materijal za slikanje se sastojao od neorganskih vrsta pigmenta, pomešanih sa organskim veznicima, te od organskog, suvog ulja poput ekstrakta oraha i semena bulke.

Kritièar umetnosti iz Milana, Vitorio Zgarbi, izjavio je tim povodom italijanskoj agenciji da je, po njegovom mišljenju, reš o "veoma važnom otkriæu, prvom najstarijem dokazu da je uljana tehnika korišæena na muralima".

"Uveren sam du su tu tehniku koristili i Grci i Rimljani", izjavio je Zgarbi.

On, meðutim, smatra da ovo otkriæe ne dovodi u pitanje evropske i flamanske korene uljane tehnike jer se radi o "dvema razlièitim vrstama tehnike".

"Murali su uvek bili predmet velikog eksperimentisanja, što je prirodno s obzirom na probleme vezane za trajan opstanak tih dela... Sa delima na drvetu i platnu, pak, stvari stoje sasvim drugaèije", izjavio je struènjak iz Milana.