Home
Prvo dete rođeno u Beloj kući bio je unuk američkog predsednika Tomasa Džefersona. Drugo dete bilo je predsednikovo vlasništvo - afroamerička beba dvoje Džefersonovih robova.
Robovi su dali značajni doprinos u izgradnji samog zdanja Bele kuće, a potom su decenijama služili američke predsednike i njihove porodice kao batleri, kuvari, sluge.
Dve stotine godina kasnije, izbor Baraka Obame za 44. predsednika, prvog crnca na čelu Amerike, ponovo je doveo u žižu komplikovanu istoriju Afroamerikanaca, kao i Belu kuću, koju su često zvali domom.
Tokom i nakon ropstva, crni radnici su obavljali mnoge poslove u Beloj kući. Ulazak Obame u nju 20. januara biće trenutak o kome su mnogi od njih mogli samo da sanjaju.
"Veoma sam ponosan što ćemo imati afroameričkog predsednika i mislim da će uslužnom osoblju biti pravo zadovoljstvo da radi za Baraka Obamu", uzbuđeno priča 89-godišnji Vilijam Boven, bivši batler u Beloj kući.
Bilo je, međutim, drugo vreme kada je Boven počinjao da radi u Beloj kući. Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je još u povoju, segregacija je bila potpuno zakonita, a samo retki Afroamerikanci su se probili u više vladine krugove, kao Meri Mekliod Betjun, koju je Frenklin Ruzvelt 1936. postavio u Sekretarijat za omladinu.
Boven se prisetio tog vremena, sedeći u svom merilendskom domu, okružen novinama koje su slavile Obaminu pobedu. "Nisam mogao ni da sanjam da će se ovo desiti, ne za moga života".
Njegov otac, Vilijem Boven, zaposlio se posle Prvog svetskog rata u Beloj kući takođe kao batler. Ubrzo je tamo doveo i svog sina. Učio ga je poslu, uključujući i "kod ćutanja", na šta se zavetuju i današnji zaposleni u predsedničkoj rezidenciji.
Mlađi Boven seća se očevih reči: "Ne pričaj s ljudima dok radiš. Nemoj nepotrebno da uznemiravaš goste, sem ako ti se ne obrate i nikada nemoj prvi da im se obraćaš".
Boven ni sada ne želi da otkrije o čemu je razgovarao sa predsednicima, od Dvajta Ajzenhauera do Džordža Buša, ali priznaje da mu je bilo teško da se drži pravila ćutanja kada bi na večere dolazili slavni, kao što je Djuk Elington ili Perl Bejli.
Međutim, vek pre Bovena, robovi su uglavnom obavljali sve teške poslove oko i na Beloj kući. Tek kasnije im je predsednik Džordž Vašington omogućio da rade kao unutrašnje osoblje. On je takođe započeo tradiciju oslobađanja muškaraca i žena koji su radili za predsednika u njegovoj rezidenciji.
Kako su godine prolazile, i Afroamerikanci su imali sve značajniju ulogu u Beloj kući, sve češće su zauzimali funkcije na višem nivou od običnih slugu.
Frederik Morou je bio prvi Afroamerikanac koga je Ajzenhauer 1955. zvanično postavio za svog pomoćnika. Džon Kenedi je 1960. imenovao drugog crnca, Edrjua Hačera za pomoćnika sekretara za medije.
No, s druge strane, uprkos svom izuzetnom doprinosu, crnci su se suočavali sa rasizmom i unutar zidova Bele kuće. Alonzo Filds, koji je u američkoj predsedničkoj palati radio 31 godinu, rekao je da su svojevremeno postojale odvojene trpezarije za bele i crne radnike.
"Dovoljno sam dobar da nosim predsedniku hranu i radim sve ostalo, ali nisam dovoljno dobar da jedem sa ostalim (belim) osobljem", izjavio je svojevremeno Filds, koji je preminuo 1994.
I životna priča bivšeg batlera Judžina Alena (89), podseća na holivudske scenarije. On je od 1952. do 1986. radio u Beloj kući i bio svedok značajnih događaja savremene američke istorije, od borbe za građanska prava do ubistava Džona Kenedija i Martina Lutera Kinga.
Bio je batler čak osmorici američkih predsednika, od Harija Trumana do Ronalda Regana. Autorska prava na njegovu životnu priču otkupio je studio Kolumbija.
Robovi su dali značajni doprinos u izgradnji samog zdanja Bele kuće, a potom su decenijama služili američke predsednike i njihove porodice kao batleri, kuvari, sluge.
Dve stotine godina kasnije, izbor Baraka Obame za 44. predsednika, prvog crnca na čelu Amerike, ponovo je doveo u žižu komplikovanu istoriju Afroamerikanaca, kao i Belu kuću, koju su često zvali domom.
Tokom i nakon ropstva, crni radnici su obavljali mnoge poslove u Beloj kući. Ulazak Obame u nju 20. januara biće trenutak o kome su mnogi od njih mogli samo da sanjaju.
"Veoma sam ponosan što ćemo imati afroameričkog predsednika i mislim da će uslužnom osoblju biti pravo zadovoljstvo da radi za Baraka Obamu", uzbuđeno priča 89-godišnji Vilijam Boven, bivši batler u Beloj kući.
Bilo je, međutim, drugo vreme kada je Boven počinjao da radi u Beloj kući. Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je još u povoju, segregacija je bila potpuno zakonita, a samo retki Afroamerikanci su se probili u više vladine krugove, kao Meri Mekliod Betjun, koju je Frenklin Ruzvelt 1936. postavio u Sekretarijat za omladinu.
Boven se prisetio tog vremena, sedeći u svom merilendskom domu, okružen novinama koje su slavile Obaminu pobedu. "Nisam mogao ni da sanjam da će se ovo desiti, ne za moga života".
Njegov otac, Vilijem Boven, zaposlio se posle Prvog svetskog rata u Beloj kući takođe kao batler. Ubrzo je tamo doveo i svog sina. Učio ga je poslu, uključujući i "kod ćutanja", na šta se zavetuju i današnji zaposleni u predsedničkoj rezidenciji.
Mlađi Boven seća se očevih reči: "Ne pričaj s ljudima dok radiš. Nemoj nepotrebno da uznemiravaš goste, sem ako ti se ne obrate i nikada nemoj prvi da im se obraćaš".
Boven ni sada ne želi da otkrije o čemu je razgovarao sa predsednicima, od Dvajta Ajzenhauera do Džordža Buša, ali priznaje da mu je bilo teško da se drži pravila ćutanja kada bi na večere dolazili slavni, kao što je Djuk Elington ili Perl Bejli.
Međutim, vek pre Bovena, robovi su uglavnom obavljali sve teške poslove oko i na Beloj kući. Tek kasnije im je predsednik Džordž Vašington omogućio da rade kao unutrašnje osoblje. On je takođe započeo tradiciju oslobađanja muškaraca i žena koji su radili za predsednika u njegovoj rezidenciji.
Kako su godine prolazile, i Afroamerikanci su imali sve značajniju ulogu u Beloj kući, sve češće su zauzimali funkcije na višem nivou od običnih slugu.
Frederik Morou je bio prvi Afroamerikanac koga je Ajzenhauer 1955. zvanično postavio za svog pomoćnika. Džon Kenedi je 1960. imenovao drugog crnca, Edrjua Hačera za pomoćnika sekretara za medije.
No, s druge strane, uprkos svom izuzetnom doprinosu, crnci su se suočavali sa rasizmom i unutar zidova Bele kuće. Alonzo Filds, koji je u američkoj predsedničkoj palati radio 31 godinu, rekao je da su svojevremeno postojale odvojene trpezarije za bele i crne radnike.
"Dovoljno sam dobar da nosim predsedniku hranu i radim sve ostalo, ali nisam dovoljno dobar da jedem sa ostalim (belim) osobljem", izjavio je svojevremeno Filds, koji je preminuo 1994.
I životna priča bivšeg batlera Judžina Alena (89), podseća na holivudske scenarije. On je od 1952. do 1986. radio u Beloj kući i bio svedok značajnih događaja savremene američke istorije, od borbe za građanska prava do ubistava Džona Kenedija i Martina Lutera Kinga.
Bio je batler čak osmorici američkih predsednika, od Harija Trumana do Ronalda Regana. Autorska prava na njegovu životnu priču otkupio je studio Kolumbija.
» NAJBOLJI I NAJLEPSI TENISERI
» NRLP 515 4 OAZA RA TRITEMIVS
» Nirnberški proces
» NEDELJNI HOROSKOP
» Trenutak istine
» MESEČNI HOROSKOP
» Usamljenost u slici...
» Omiljeni citati it crtanih filmova...
» Kako preziveti horor film
» Poslednje gledano...
» Citati iz filmova,serija...
» Vicevi
» Razbijmo monotoniju bojom
» Moderna Albanija i teznja ka Velikoj Albaniji
» Ljubav u slici i reci...
» Fantasy art
» Vibrator na lekarski recept
» What's Your Pirate Name?
» What Should You Nickname Your Boobs?:)