Templari

Red vitezova templara od osnivanja do propasti bio je praćen nizom kontroverzi i misterija. Interesovanja o istoriji i životu templara i danas ne smanjeni intenzitetom zaokuplja pažnju kako istoričara, tako i javnosti. O templarima se i danas ispredaju fantastične priče poput one da su oni osnovali Švajcarsku ili d su kroz vekove ilegalnog delovanja postali masoni, jedna od najmoćnijih organizacija na svetu. Mnogi su pokušali da objasne odakle tolika zainteresovanost za temlare. Iako su objašnjenja različita svi se slažu u jednoj tački: templari su postali svetski simbol mistike i esoteričnosti, pa kao takvi predstavljaju omiljenu temu istoričara i ardoznalih. Njihova čudna religijska stanovišta, ekonomska moć i mističnost zasenili su dva veka njihove krvave borbe protiv Saracena u Svetoj zemlji.

Templari su produkt krstaških ratova. Posle poziva pape Urbana II na saboru u Klermonu 1095 stotine hiljada vitezova, sveštenika, građana i seljaka krenulo je u oslobađanje Hristovog groba iz ruku nevernih. Na čelu pohoda bio je Godfri de Bujon vojvoda Donje Lotaringije. Krstaši su brzo putovali kroz Evropu i 1097 su stigli u Carigrad gde su položili zakletvu vizantijskom vasilevsu Aleksiju I da će mu pomoći da povrati vizantijske teritorije od nevernika. Tokom sledeće dve godine krstaši su pregazili Nikeju, Antiohiju i Tripolis. U junu 1099 posle 40 dana opsade krstaši su zauzeli Jerusalim. Iako su ispunili svoj primarni zadatak i oslobodili Hristov grob krstašima nije ni na pamet padalo da se vrate kući. Oni su u Palestini osnovali kraljevstvo i brojna vojvodstva i grofovije koja će postojati dva veka.

U svetoj zemlji su osnovani brojni monaški i viteško-monaški redovi. Najznačajniji od tih redova su, pored templara, hospitalci i tevtonci. Tevtonci su odigrali značajnu ulogu u stvaranju Pruske, a hospitalci su učestvovali u političkom životu u brojnim evropskim zemljama (Engleska, Sicilijska kraljevina i dr.).

Godine 1118 čovek po imenu Igo de Pajens došao je sa još osmoricom vitezova da od jerusalimskog kralja Balduina II izmoli dozvolu za osnivanje novog reda. Tako je stvoren Red vitezova templara (Pauperes Commilitiones Christi Templique Salomonis). Ustrojstvo ovog reda je bilo viteško-monaško, tj. članovi reda su bili istovremeno fanatični ratnici i smerni kaluđeri. Njihov znak je bio crveni krst na beloj podlozi. Templari su počeli sa devet ljudi, a za kratko vreme su postali jedna od najbrojnijih grupacija u Katoličkoj crkvi. Templari su bili multinacionalna organizacija (najviše je bilo Francuza, zatim Engleza, Nemaca, Flamanaca, Normana i drugih), pa se ubrzo u njihovu kasu počelo slivati ogromno bogatstvo. Zahvaljujući jakim vezama u Vatikanu,Templari su stekli preko 9000 poseda za vreme svog postojanja. S vremenom krstaši su izgubili Jerusalim (1187), ali su templari štab premestili na Kipar, a glavni perceptorat u Pariz. Padom Akre 1291 krstaši su izgubili poslednje uporište u Palestini. Templari su se ne smetano razvijali i bogatili sve do 1307, kada je Papa Klement V pod uticajem francuskog kralja Filipa IV Lepog ukinuo red i oduzeo mu sve posede. Iako je red formalno obnovljen 1705, godina 1307 se uzima za prestanak postojanja reda.

U toku svega dva veka dugog razvoja red je stekao bogatstvo nezamislivih razmera. Brojni porezi i bankarske usluge označili su templare kao najbogatiju i najuticajniju grupaciju na svetu. Francuski kralj Filip IV Lepi bio je veoma sposoban i jak vladar i verovatno jedina osoba koja je mogla da uništi templare. Filip je želeo da prigrabi bogatstvo templara i da otkloni templare kao pretnju svojoj vlasti. Plan za uništenje templara smislio je kraljev sekretar Giom De Nogare, a plan je bio jednostavan. Optužiti templare za jeres, oduzeti im posede i zabraniti red. Kao oružje za izvršenje plana Filipu IV je poslužio papa Klement V koji bulom Vox in excelso ukida red 13. oktobra (petak) 1307. Poslednji veliki majstor reda Žak de More je uhapšen u Parizu. Uskoro su usledili progoni, mučenja i ubijanja templara širom Evrope a sve zbog sumnjivih optužbi za jeres. 1314 posle sedam godina mučenja na lomači je spaljen Žak de More, poslednji veliki majstor. Iako postoji više teorija o opstanku reda definitivno je 1307 red izgubio svoj ugled i značaj.

Teorije o postanku reda:
Postoji više teorija o sudbini reda templara posle njihovog ukidanja i progona u Evropi. Tri najvažnije teorije su:

1) Templari su prešli u ilegalu i tokom godina tajnog delovanja su postali slobodni zidari tj. Masoni. Ova teorija ima najviše predstavnika u Velikoj Britaniji i Irskoj jer je masonerija tamo veoma uticajna i moćna. Prema toj teoriji posle ukidanja reda na kontinentu nekoliko stotina vitezova iz Francuske, Holandije i Belgije sa svim blagom reda (prema pričama 18 lađa je moralo da nosi blago) su prešli La Manš i našli utočište u Škotskoj. U Škotskoj u to vreme je vladao Robert Brus koji je bio u svadji sa papom, pa ga papina odluka o ukidanju reda nije obavezivala. U Škotskoj su templari skinuli svoja obeležja i postali «normalni građani». Tokom godina oni su se držali zajedno, sastajali se i čuvali templarske tradicije i običaje. S vremenom organizacija templara je prerasla u organizaciju masona.

2) Druga teorija sudbine reda je da su se templari utopili u druga dva velika reda: hospitalce i tevtonce. Razlog za ovakva mišljenja je činjenica da su svi posedi templara predati hospitalcima. Širom evrope templari su imali svoje posede. Neki autori tvrde da su posedi templara na vrhuncu njihove moći bili veličine Holandije. Ovakvi posedi su automatski značili ogromnu finansijsku moć. Makoliko ih proganjali nije logično da su templari tek tako nestali s obzirom na količinu novca koju su posjedovali. Istorijska je činjenica da su templari iz Španije i Portugala stvorili novi red, Red svetog krsta i nastavili svoju borbu protiv muslimana.

3) Treća i najmanje vjerovatna teorija je da su templari prebjegli u skandinavske i arapske zemlje. Iako su imali odlične trgovačke veze sa Arapima nije logično da bi se hrišćanski vitezovi pod bilo kojim uslovima sklonili kod nevernika.